Često me pitate šta je najvažnije pre ulaska u novu vezu i postoji samo jedna reč koju ću ponavljati kao neki istrenirani papagaj koji zna 6 reči i vrti ih ukrug.
Ta magična reč je KRITERIJUMI.
Ako bismo iz nje izveli prostu rečenicu, ona bi glasila:
Precizno definisani kriterijumi.
Znam, ponovila sam ovo više puta. Ali nisam vam nikad rekla da su me jasni kriterijumi spasili svih toksičnosti koje ovaj život (do)nosi. Precizno sam ih definisala za sve životne oblasti i držim ih se kao pijan plota.
Nekad su možda kruti, nekad deluju i površno, ali moji su. Nastali nakon mnogo preispitivanja, ronjenja u dušu i kopanja po emocijama, uverenjima i ličnoj istini. Mojoj, jer svako ima svoju.
Pitanja koja su mi pomogla pri definisanju:
Šta mi smeta i zašto mi to smeta? Šta ja to neću (po svaku cenu)?
Šta želim i zašto?
Šta me čini srećnom?
U čemu uživam, šta me raduje?
Na šta to mogu da pristanem?
Da li sam ja ono što očekujem od drugih?
Šta mogu da podnesem, a šta NE ŽELIM da podnosim?
Ili što bi rekli – mogu ali neću.
Nakon što sam godinama preispitivala svoja uverenja i kriterijume, jednom sam sela i napisala ih. Papir je čudo, često nas podseća na sve ono što bismo možda zaboravili ili potisnuli. Samo tako možemo prepoznati kad nešto nije onako kako želimo da bude.
Iako sam svesna da su neki možda bili i prestrogi, doneli su mi najbolju stvar na svetu, a to je da više nikada nisam pristala na nešto što nije u skladu sa mojim kriterijumima.
Nisam pristajala na ono što neće duša. A ni glava.
Nisam pristajala na toksične odnose i ljude, što ne znači da ne mogu. Mogu ali neću.
VIŠE OBJAVA
Srednja Bosna: Nana Zejna Elkaz četiri godine rata provela sama u šumi
Ratna zastava? A kakva je trebala biti zastava tokom rata i agresije na međunarodno priznatu državu
Sjećanja: Kako je Izetbegović prihvatio ime entiteta Republika Srpska