Koje voće donosi najveću zaradu?

Zbog zastarelog sortimenta i sistema uzgoja, mnoge voćne kulture kod nas daju veoma male prinose i lošiji kvalitet ploda, što je ograničavajući faktor za izvoz, a samim tim i za profit.

Stručnjaci preporučuju da se pored tradicionalnih voćki, podižu zasadi voća koje je deficitarno na evropskom tržištu.

– Za hektar krušaka potrebno je oko 3.000 sadnica. Cijena jedne sadnice je od 1,5 do 2 evra. Za sadni materijal potrebno je 6.000 evra. Sistem za navodnjavanje je oko 600 evra, plus troškovi sadnje. Nega u prvoj godini oko 1.000 evra, a u sledećoj oko 1.500. Do komercijalnog roda treba uložiti oko 10.000 evra. Očekivani prvi rod u trećoj godini kreće se oko 10 tona.

Po prosječnoj prodajnoj cijeni od 0,5 do 1 evro, skoro da se može vratiti ulaganje, dok se u četvrtoj godini, uz primenu agrotehnike postiže 30 tona roda i tada se vraća ulaganje i duplira zarada. Kako biljka raste, povećavaju se i ulaganja – napominje Pavlović.

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis na Balkanu je trešnja. Ulaganja po hektaru su slična troškovima za podizanje zasada kruške, ali je riječ ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svjetskom tržistu. Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji.

Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cijena ide od 1,8 do 2 evra.

Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit – objašnjava Miloš Pavlović koji ima zasade kruške i trešnje na desetak hektara.

^Izvor: Blic